Младост, прича о најстаријем земунском кошаркашком клубу - написао Раде Живковић

Да наш језик нуди невероватну игру речи, најбоље потврђује наслов ове приче. Младост, а најстарија, ту се нешто не поклапа. Али, ово није  тема за лингвистичко надгорњавање, већ прича која ће ближе представити један спортски колектив испред којег стоји епитет најстарији. А све је почело неких педесетих година прошлог века, када је дошло до распада ,,Локомотиве“ из Земуна, веома успешног кошаркашког клуба тадашње СФРЈ. Неколицини веома талентованих дечака са обале Дунава, прикључили су се већ искусни дојучерашњи првотимци угашеног клуба и њих 23 регистрована играча, под вођством пионира земунске кошарке Миомира  и Велизара Лилића, кренуло је у исписивање историје клуба којим се поноси наш град. Случајно или намерно, клуб је основан 25. маја 1955. године, на дан када је 24 милиона становника дувало у рођенданске свеће ,,највећег сина наших народа и народности“. Верујем да се друго име осим Младост није смело ни дати на тај датум ? О историјату клуба, резултатима, тешкоћама и свему ономе што чини ову чаробну игру између два гвоздена обруча, разговарао сам са садашњим руководиоцима, Јованом Ивићем и Ненадом Пујазом, Јоцом и Пујкетом, тандемом који деценијама кормилари овим кошаркашким бродом.

,,Кошаркашки клуб Младост“ је најпознатији спортски колектив у Земуну..   Једино ми играмо неку прву лигу Србије. Имамо најмлађи сениорски тим, који се у Прву Б лигу пласирао супериорним играма и у жестокој конкуренцији. Шта више треба рећи осим да смо иза себе оставили једну ,,Колубару“ из Лазаревца, клуб иза којег стоји цео град и највећи енергетски гигант Србије. А тек начин на који смо остварили овај резултат је задивљујући. Изгубили смо прву и последњу утакмицу( која није ништа одлучивала), а између (24 кола) остварили смо 24 победе у низу. Предвођени младим тренером Срезоским, младићи су показали огромну жељу за доказивањем и велики потенцијал. Пред њима је сјајна будућност и резултати тек долазе. Ово је озбиљан клуб у којем се озбиљно ради са свим старосним категоријама. Веома смо поносни и на резултат млађих пионира (1999-2000 годиште), који су играли Квалитетну лугу Београда, која представља највеће такмичење за њихов узраст. Дечаци су играли добро и храбро се надигравали са вршњацима из ,,Звезде“ и ,,ФМП-а“ – каже први ,,оперативац“ ,,КК Младост“ Ненад Пујаз.

Разговарамо у малој канцеларији, препуној слика оних који су, у мањем и већем обиму, исписивали кошаркашку историју овог клуба. Урамљене слике великих кошаркашких и тренерских имена. Ко су легенде клуба, који су познати играчи и тренери прошли кроз клуб из земунског Насеља Сава Ковачевић ?

Највећа легенда клуба је Миомир Лилић - мали Лиле, човек који је са братом Велизаром основао клуб и био тренер и педагог бројним кошаркашким генерацијама. Из прве генерације, која је побеђивала ,,Раднички“ са Црвеног  крста ( Јарић, Ивковић, Маровић, Ђорђевић ...), свакако да су највећи допринос дали: Станислав Бизјак, Брунислав Павелић, Радоје Букилић, Драган Руменчић и цела та генерација земунских кошаркаша. Једна талентована генерација 1961/62 изнедрила је феноменалног бека-шутера Небојшу Зоркића, југословенског репрезентативца, који је играо у ,,Партизану“ и ,,Шибенки“. Млађим љубитељима кошарке најпознатији је Иван Зороски, који је после афирмације у Младости заблистао у дресу ФМП-а, стигао и до репрезентације и доброг иностраног ангажмана. Неки свој допринос и у играчком и у руководећем смислу дали смо Јоца Ивић и ја, али нека о нама други дају суд – каже Ненад Пујаз – популарни Пујке

Мало је клубова у нашој земљи који се могу похвалити податком да су у њима радила познатија тренерска имена. Уверен сам да се могу пребројити на прстима једне руке. Стичем утисак да овде једино нису радили Дуда, Жељко и Еторе Месина ? Шалим се наравно, али имена оних који су тренирали ,,Младост“ су за респект и највеће поштовање. Заслуге за њихово ангажовање припадају руководству. Шта о томе каже садашњи председник Јован Ивић ?

Поносни смо што су велики тренерски печат нашем клубу утиснули Дуле Вујошевић ( то му је био први сениорски клуб), Дарко Русо, Јовица Антонић, Драгомир Буквић, Дејан Срзић, Зоран Вишић, односно тренери који су своје знање показали предводећи клубове и репрезентативне селекције, са којима су освајали најсјајнија одличја. Поред њих овде је радио и Александар Кесар, садашњи помоћник Дуде Ивковића у Олимпијакосу, али и многи други мање познати, али веома талентовани тренери. Углавном су у питању бивши играчи ..Младости“. И садашњи тренери су бивши играчи нашег клуба, који овде стичу тренерско знање. Актуелни тренер сениора Слободан Срезоски и четворица тренера млађих категорија имају прилику да се покажу и докажу Као председник клуба ту сам да им помогнем, да кроз заједнички рад остварујемо, из године у годину, све боље резултате. Свесни смо тежине економског тренутка, свесни су и тренери и кроз договор долазимо до решења за сва питања. Генерално, ситуација у српској кошарци је веома тешка, а  ми се сналазимо како знамо и умемо. Зато је и пласман у Прву Б лигу невероватан успех, постигнут у конкуренцији клубова са јаким спонзорима и иза којих стоје и локалне самоуправе. Веома је тешко бити на челу клуба којег очекује веома напорна и тешка сезона у конкуренцији представника Ниша,Крагујевца,Новог Сада, Суботице, Косјерића, Алексинца, Смедерева и Инђије. Иза њих стоје јака јавна предузећа и компаније, а иза нас ентузијазам, тежак рад и неколико добрих људи, кошаркашких заљубљеника, који, у оквиру својих скромних могућности, помажу наш клуб. Хвала градском секретару за спорт на пруженој финансијској помоћи, спортском директору ,,Пинкија“ и фирми ,,Шампион“, као и СОС каналу на медијској подршци. Ово је прилика да позовем и Општину Земун и све који могу да помогну најуспешнији спортски колектив из Земуна, да у оквиру својих могућности то учине, како бисмо безбрижније ушли у трку са богатијим клубовима Б лиге и остварили сан прве генерације ,,Младости“ и пласирамо се у Прву лигу Србије – каже први човек ,,Младости“ Јован – Јоца Ивић.

,,Кошаркашки клуб Младост“ деценијама окупља талентоване земунске дечаке. У њему су своје кошаркашко знање стицали, а умеће показивале и многе познате личности. Александар Вучић, заменик председника СНС имао је потенцијал за одличног кошаркаша, али га је тежа повреда осујетила у намери да постане врхунски кошаркаш. Његов млађи брат Андреј такође је играо у ,,Младости“. У овом клубу су тренирали кошарку и функционер ДСС Андреја Младеновић и спортски новинар СОС канала Владан Тегелтија, али и многобројни данашњи врхунски стручњаци у различитим областима живота и рада. И значајан податак, који мора и треба да уђе у све кошаркашке алманахе и уџбенике, не само Србије, већ и некадашње СФРЈ ? Први регистровани тамнопути кошаркаш некадашње нам државе је регистрован баш у КК Младост. Мамаду Ндијае, малијски студент из града Бамакоа, бранио је плаво-беле боје 1962. године. Не само да је пленио својом појавом , већ и игром, чиме је стекао неподељене симпатије међу Земунцима. Ово је само један у низу доказа да је у овај клуб скако добро дошао, без обзира на верску и националну припадност и боју коже. Док сам посматрао ту децу, на чијим леђима пишу имена америчких и европских кошаркашких чаробњака, размишљао сам о феномену среће у људском животу. Ко зна, можда неко од ових дечака крене стопама наших великана и заблиста у дресу неког славног клуба ? Ако је Владе Дивац остварио амерички сан из малог провинцијског града Пријепоља, зашто исто не би остварили и земунски дечаци, који имају боље услове за тренирање. За то је потребан велики напор, челична воља  и жеља за успехом, баш онаква као што је имају руководиоци клуба Јоца и Пујке и сви који раде у клубу. А ако и не успеју у томе, успели су да поставе здраве темеље, на којима ће одрастати и постати добри и честити људи. Јер спорт нуди здрав начин живота и гнуша се свега злог што окружује и уништава нашу децу.  Од Суботићеве 5 до Миће Радаковића 4 пише се биографија једног успешног спортског клуба. До сада је написано 57 страница на понос и клуба и Земунаца. Зато, господо из руководства, тренери и играчи, напред у нове победе и нова исписивања страница. Уосталом, каква је то књига ако нема најмање 100 страна ?